Mrtvi zapovedaju

„U doba moga politi?kog rada, oko 1902. godine, republikanci sa Majorke pozvali su me na jedan propagandni zbor koji je održan u velikoj areni za borbe s bikovima u Palmi. Po završenom zboru, republikanski poslanici koji su u?estvovali na njemu, vratili su se u Španiju, a ja sam privremeno obustavio svoj agitatorski rad da bih kao obi?an putnik mogao da obi?em ovo ostrvo na kome je u srednjem veku živeo veliki Rajmundo Luljio, filozof i književnik i ?ovek od akcije. Po?etkom devetnaestog veka ovo divno ostrvo bilo je uto?ište romanti?ne ljubavi Sandove i Šopena. Više od ?uvenih pe?ina, vekovnih maslinjaka i ve?ito plave obale Majorke, zainteresovali su me njeni ?estiti stanovnici. Svakako zbog izdvojenosti ostrva, do kojeg iz Španije nisu doprle ideje jednakosti, oni su još uvek bili podeljeni na društvene kaste. U životu pokrštenih majorkanskih Jevreja, zvanih ?uetas, video sam zgodnu temu za roman. Pre povratka na kopno zadržao sam se i na ostrvu Ibici, privu?en starim obi?ajima ostrvljana, mornara i zemljoradnika, koji su se hiljadu petsto godina neprekidno borili protiv svih gusara Sredozemnog mora. Odlu?ih se da život oba ova ostrva, tako razli?ita, opišem u jednom romanu. Punih šest godina nisam mogao da ostvarim tu svoju želju. Trebalo je da se ponovo vratim na Majorku i Ibicu, da dublje prou?im tipove i pejzaže moga budu?eg dela, ali mi se nikako nije ukazivala zgodna prilika za to. Najzad, 1908. godine, kada sam se spremao za svoje prvo putovanje u Ameriku, uspelo mi je da odem iz Madrida i da nekoliko nedelja provedem na oba ostrva. Obišao sam ve?i deo Majorke, preno?ivši mnogo puta u selima gde su mi porodice seljaka ukazivale toplo biblijsko gostoljublje. Peo sam se na ibi?ke planine i duž crvene i zelene ostrvske obale dugo plovio na starim izdržljivim brodi?ima, koji jedan deo godine provode u ribarenju, a drugi u krijum?arenju. Kada sam se vratio u Madrid, lica opaljenog suncem i miši?a o?vrslih od veslanja, odmah sam po?eo da pišem roman Mrtvi zapovedaju . Moji utisci i opažanja još su bili toliko sveži da sam roman napisao u jednom zamahu, bez zastoja i kolebanja, i završio ga za nepuna tri meseca.“